HUMA: Ko je Maja Wu? Kako biste sebe predstavili onom ko Vas ne zna, a željeli biste da ga zadržite u svojoj blizini, društvu?
MAJA: Moje ime je Maja Vuković, a čitaoci me već dve decenije znaju pod imenom Maja Wu. Ja sam pisac, diplomirani psihološki savetnik, terapeut, preduzetnica, osnivač edukativnog centra In Poise, autor psihodramskih radionica i programa terapije u šumi. Verujem da je svaki čovek došao na ovaj svet da ostavi svoj trag, a moja misija je da ljudima pokažem koliko divnih darova nose u sebi i kroz multimodalni pristup (psihodinamske autorske radionice, Katatimno imaginativnu psihoterapiju, terapijsko pisanje, energetsku psihologiju) pomažem im da upoznaju sebe, otkriju svoju svrhu i otključaju priče koje žive u njima. Rođena sam 1981. godine u Srbiji iodrasla u predivnom Somboru, adetinjstvo sam provela u čitanju i pisanju. Uvek me pitaju kako je to napisati knjigu, ali ja i dalje nemam pravi odgovor. Pisanje ili jesi ili nisi. Autor sam dva romana i nekoliko zbirki priča, kao i priručnika za terapijsko pisanje. Kada sam bila mala, uzimala sam krišom dedine olovke i šarala po tapetama i knjigama iz kućne biblioteke, a taj slobodan duh zadržala sam do danas i volim da ga sledim u svemu što radim. Klijentima sam dostupna u celom svetu za online seanse i u svojoj šumskoj praksi u Rodalbenu gde mogu da iskuse neverovatan transformativni retreat.
HUMA: Koji je put Vašeg duhovno-intelektualnog rastak koji ste prošli do sada? Šta Vas je gradilo?
MAJA: Kao devojčica od 12 godina počela sam da objavljujem priče za razne časopise i na mnogim konkursima. Oduvek sam volela da čitam i verujem da u somborskoj biblioteci, u vreme dok sam stasavala u devojku, nije postojala knjiga koja nije prošla kroz moje ruke. To je mnogo uticalo na moj put duhovnog i ličnog rasta. Porodica je polazna tačka za naš razvoj i smer kojim ćemo se kretati dalje u životu, a moja je meni pružila mnogo darova, blagoslova i podrške da sledim sebe na čemu sam im neizmerno zahvalna. Najveći preokret i kvantni skok desio mi se kada sam sa 33 godine dala otkaz, odlučila da promenim koordinate bivanja, preselim se u Majnc, upišem psihologiju i psihoterapiju učeći uporedo nemački jezik. Verujem da je svako od nas iskusio proces sazrevanja od zbunjenosti, preko straha, do otkrivanja svoje istine ne bi li seme njega samog niklo osvešteno. Ja u svemu vidim priliku za rast i svakog koga na svom putu sretnem posmatram kao učitelja koji nosi važnu poruku, a moj put se nastavlja kroz mnoga divna usavršavanja, učenja i sretanja. Trenutno sam na specijalizaciji iz Simboldrame u Berlinu, na stručnom usavršavanju iz Integralno psihodinamske psihoterapije na akademiji iz Moskve, a od nedavno sam i na edukaciji za Yoga i QiGong terapeuta u Majncu. Jedini put na koji nam valja poći, put je ka nama samima i jedino tako ćemo rasti skidajući sa sebe slojeve do svoje suštine.
HUMA: Predstavite nam edukativni centar In Poise. Čime se bavi, koje su aktivosti, ko su polaznici…gdje se nalazi?
MAJA: Edukativni centar In Poise je mreža stručnjaka, nastao sa ciljem da zaštitimo psihu pre nego što dođemo i situaciju da se razbolimo. Shvativši da smo danas preplavljeni informacijama, da živimo u jednom ubrzanom ritmu, zavisni od tehnologije, lako primetimo da smo pod stresom, isfrustrirani i ponekad depresivni, odlučila sam da pozovem sjajne ljude da mi se pridruže i podrže moju ideju da sistemski utičemo na društvo kroz delovanje i znanje, stvarajući dublji, ličniji odnos sa klijentima na jednostavan način, prilagođavajući naše usluge onome što im je najpotrebnije. In Poise u prevodu označava veštinu da se nosimo sa teškoćama i svakodnevnicom i da ostanemo u ravnoteži, da naučimo da budemo spremni, samouvereni, smireni, samopouzdani i graciozno koračamo kroz svoj život. Centar u ovom trenutku u svom sastavu ima psihologe, savetnike, terapeute, umetnike, profesore i učitelje joge. Kreiramo video kurseve i onlajn radionice o ličnom razvoju, svesnom kretanju, duhovnosti, zdravlju, regeneraciji životne sredine i retreat programe. Naš centar je onlajn dostupan celom svetu, a rado organizujemo seminare/konferencije uživo i otvoreni smo za saradnje sa drugim centrima. U ovom trenutku edukativni centar najviše sarađuje sa ženama. Svesni smo da mnogi ljudi nisu u prilici da sebi pruže psihološku pomoć ili upišu edukacije, zato jedan deo aktivnosti ulažemo u kreiranje besplatnog sadržaja. Kao društvo, naše najhitnije probleme možemo rešiti samo povezivanjem jedni sa drugima, od čoveka do čoveka. In Poise znači = mi smo jedno.Biti deo InPoise nudi širok izbor dnevnih lekcija za život sa namerom, svrhom i radošću, a zajednica kreira prostor gde možete duboko da uđete u određenu oblast rada na sebi.Ako ste ikada osetili čežnju da prevaziđete površinsko razumevanje sopstva, svojih strahova, uverenja, veština, drevne joge, meditacije, ishrane, fokusa ili ličnog razvoja – i vidite koliko ste sposobni – mi vam nudimo priliku i smernice, podršku i koncentrisanu mudrost koja će vam pomoći da dostignete svoj puni potencijal.
HUMA: Kroz svoje objave na društvenim platformama tretirate teme iz oblasti mentalnog zdravlja koje su uvijek aktelne i tiču se bukvalno svakog čovjeka. Šta su Vaša zapažanja, s čim se ljudi danas najteže nose?
MAJA: Trudim se da svako ko se sretne sa sadržajem koji kreiram za društvene mreže i YouTube kanal otkrije određenu vrednost i poruku za sebe. Moja specijalnost je prevencija mentalnog zdravlja, a u objavama služim se primerima iz života koji su nam poznati, lako se pamte i kroz njih brže učimo nove životne veštine i dolazimo do uvida o sebi. Veliki je problem neosveštenost, nemar i površnost kojom pristupamo svom mentalnom zdravlju i opštem blagostanju. Živimo u svetu u kom se rešenja nude na “klik” i preko noći, ali instant rešenja ne postoje. Mislim da se ljudi danas teško nose sa postavljanjem granica, anksioznošću, depresijom, izgradnjom zdravih odnosa. Kod mnogih ljudi je pandemija uvećala i/ili pokrenula ozbiljne mentalne probleme. Hronična usamljenost koju je iznedrila društvena izolacija ili „nedostatak smisla” je dovela do toga da se danas ljudi bore sa simptomima nesanice, depresije i posttraumatskog stresa.
HUMA: Koji je koncept zdravog mentalnog života?
MAJA: Mentalni koncepti se uglavnom odnose na um, tačnije naš emocionalni i intelektualni odgovor na spoljašnju i unutrašnju realnost. Ja bih krenula od naše ličnosti koja je nedodirljiva ali je čine i naše misli, emocije, ponašanja i senzacije koji su svakako podložni promeni. Za koncept zdravog mentalnog života potrebno nam je saosećanje, empatija, tolerancija na frustraciju, zdrave lične granice, sposobnost da se bude sam, sposobnost samoregulacije, sposobnost za ljubav i rad, jačanje naših kompetencija i snaga. Hajde da umesto guranja problema pod tepih naučimo da razumemo sebe; da imenujemo svoje emocije i dopustimo sebi da ih osetimo kada se pojave; naučimo se asertivnoj komunikaciji privatno i poslovno i ne sagorevamo na poslu radeći do iznemoglosti. Menjajmo ono što možemo i naučimo da prihvatamo ono što ne možemo promeniti. Da bismo živeli uravnotežen, zdrav život kroz svoje zadovoljno Ja i da bi svet bio dobar, moramo mi da budemo dobro.Podsetnik za sve nas: briga o našem mentalnom zdravlju ne mora da bude skupa ili komplikovana. Evo nekoliko jednostavnih, ali potcenjenih navika koje mogu da optimizuju naše psihološko zdravlje na najbolji mogući način: kretanje, fizička aktivnost, šetnja; uredno spavanje, izloženost sunčevoj svetlosti, beleženje svojih misli (potražite moj priručnik “Otključaj svoju priču”), meditacija, hidriranost itd.
HUMA: Kako da brinemo o sebi, a da na ne muči griža savjesti da smo možda sebični i da nedovoljno mislimo o drugima i njihovim potrebama?
MAJA: Mi smo sami sebi najgori kritičari. Lako je sebe kriviti misleći da smo sebični kada je sve što smo uradili stavili naše mentalno zdravlje na prvo mesto. Za mene, biti sebičan znači doneti odluku koja šteti drugima. Često kada kao dete nismo bili podržani, viđeni i nismo naučeni da postavimo granice, u odraslom dobu preuzimamo na sebe grižu savesti misleći da smo krivi ako se brinemo o sebi i pristajemo na nešto sa težnjom da budemo prihvaćeni. Ovo je jedna od aktuelnih tema u praksi i ono što čujem od svojih klijenata je:
“Ali povrediću ga ako mu to kažem!”
“Misliće da sam sebična ako sada čitam knjigu umesto da____.”
Istina je da mnoge stvari koje činimo brinući se o sebi mogu povrediti osećanja drugih ljudi i to je ponekad neizbežno. Zbog toga je ključno da svoje potrebe saopštavamo na način poštovanja i blagim tonom. Želim da istaknem da je potreban balans, kao i u većini stvari. Kompromis i razmatranje stvaraju snažne odnose koji, zauzvrat, takođe doprinose našem blagostanju. Međutim, ponekad samo treba da stavimo sebe na prvo mesto. Oni koji brinu o nama (i/ili imaju adekvatnu emocionalnu zrelost) razumeće nas.
U redu je:
- reći NE kada imamo druge prioritete
- napustiti toksičan odnos
- odvojiti vreme samo za sebe
- postaviti granice
- otići ranije sa neke zabave jer se želimo odmoriti
- uzeti jedan dan u nedelji za mentalno zdravlje
- govoriti o stvarima koje su nam važne
U redu je da potražimo pomoć psihologa kada otkrijemo da nam je teško da sebe postavimo na prvo mesto, da izdvojimo vreme za sport, pisanje knjige, čitanje, masažu ili da kažemo da nam nešto ne prija i da ne želimo. Na žalost naša kultura nije podržavajuća kada je asertivnost u pitanju, pa ni mi sami nismo imali od koga da se istoj naučimo. Da ne bismo trpeli i “pucali po šavovima” kada nam svega bude previše, naučimo da postavljamo granice i da uvažavamo svoje potrebe i osećanja.
HUMA: „Osvanuli“ smo u svojim četrdesetima i svjesni smo da imamo nisko samopouzdanje i samopoštovanje. Je li kasno za popravak i odakle da krenemo?
MAJA: Naravno da nikad nije kasno.
Mi često sebe posmatramo kao “grešku”. Ohrabrujem vas da svoja iskustva posmatrate sa saosećanjem i ljubavlju prema sebi. Obratite pažnju na to kako je dosadašnje iskustvo uticalo na vaš stav i opšte stanje uma. Upoznajte sebe. Upoznajte svoje snage i svoje slabosti. Ne poništavajte svoja osećanja. Teško je da se krećemo napred ako se neprekidno osvrćemo za prošlim. Samopoštovanje predstavlja stav o sopstvenoj vrednosti, dok je samopouzdanje vera u sebe i svoje sposobnosti. Mi često sebe mučimo i uslovljavamo verujući da vredimo samo ako smo uspešni, ako smo rodili decu, udali se, završili fakultet itd. Samopoštovanje se stiče kroz odnos sa roditeljima i mišljenje koje su roditelji (hranitelji) imali o nama dok smo bili mali mi internalizujemo za svoju istinu. Samopouzdanje se razvija čitav život i zavisi od nas samih i naših ulaganja u sebe. Usudite se da stičete nova iskustva, da učite nove jezike, da upoznajete nove ljude, letujete svake godine na nekom novom mestu, probate novu hranu… Niko od nas nije savršen, a samopouzdanje može biti i pokazatelj kako prolazimo kroz naše nesavršenosti i probleme sa kojima se suočavamo. Ohrabrite sebe. Budite otvoreni za nešto novo. Potražite pomoć. Okružite se ljudima koji vas inspirišu, uz koje rastete. Usudite se da pokažete svetu svoje darove i verujte u sebe. Psihološko zdravlje često postaje pogođeno nakon što doživimo značajne životne stresore. Tada postaje ključno da se fokusiramo na naše isceljenje. Ono je proces ponovnog postajanja zdravim, snažnim i uči nas samopouzdanju i samopoštovanju. To zahteva od nas da se nateramo da radimo stvari koje poboljšavaju naše mentalno zdravlje, međutim, to često izgleda poput onoga što biste mogli “osećati”da radite. Mislim da je veoma važno razumeti ovu dvojnost.Postoji termin poznat kao suprotna akcija koja se definiše kao izbor da uradite upravo suprotno od onoga što vam vaša emocija govori da uradite.Na primer, kada je naše samopouzdanje nisko, može biti VEOMA teško naterati se da izađemo pred 20 ljudi da pročitamo svoju priču, ali to je jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo za sebe. Dakle, čak i ako vam se to ne da jer ste uplašeni i nemotivisani, morate se progurati. Uradite suprotnu akciju.Može biti od pomoći da počnete polako, pročitajte jednoj prijateljici npr. svoju priču i napravite listu šta biste vi kao samopouzdana osoba činili,zatim polako dajte prioritet stvarima koje vidite na spisku. Vremenom će biti lakše.
HUMA: Šta je to što savremenog čovjeka najviše muči?
MAJA: U vremenu u kom živimo najveći problem savremenog čoveka su otuđenost, nepoznavanje samog sebe i nepriznavanje sebi svoje istine. Digitalno doba i razvoj tehnologije dali su nam privid da smo slobodni, a daleko smo od toga. Imperativi koje moramo postići poslovno i privatno su toliko visoki i svode se na konzumerizam, dok narcisoidnost modernog doba vodi do otuđenosti od porodice, od drugih ljudi jer nismo u mogućnosti da se istinski povežemo sa njima, da ih čujemo, vidimo i sve više se odvikavamo od direktnog kontakta. Ako bih morala da izdvojim samo jedno, rekla bih usamljenost.
HUMA:Brinu li ljudi o svom mentalnom zdravlju koliko bi trebalo? Šta savjetujete?
MAJA: Ako pogledamo koliko toga nam je dostupno i da smo preplavljeni informacijama, edukacijama, knjigama i kursevima samopomoći, sadržajima na socijalnim mrežama, stručnjacima i raznim trenerima za lični rast i razvoj, pomislili bismo da je nemoguće da neko danas ne brine o sebi i svom mentalnom zdravlju. Na žalost to nije slučaj. Svuda govorimo o važnosti mentalne higijene, a odlazak kod psihologa i psihoterapeuta nam i dalje izaziva otpor i strah. Rad na sebi bi svima nama trebao biti prioritet, kako bismo bili dobri za sebe, a zatim i za svoje partnere, decu, okolinu. Informišimo se, uklonimo stigmu oko odlaska na savetovanje i terapiju, naučimo razliku za početak. Psihoterapija predstavlja terapijski odnos izgrađen na poverenju i podršci, a sastoji seod niza postupaka, metoda i tehnika u svrhu promene ponašanja i ublažavanja određenih simptoma, kao i za dalji razvojpojedinca.Psihološko savetovanje služi prevenciji i oblik je podrške pojedincu koji se trenutno nalazi u nekoj stresnoj situaciji zbog koje mu je potrebno da bolje razume samog sebe i situaciju, da iz druge perspektive sagleda isto i nađe resurse i rešenja. Kada razumemo, moći ćemo i da se usudimo da potražimo adekvantu podršku i pomoć.
Razgovarala: M.Aldijana